Shucos ili u slengu shukos mogu prevesti kao – prljavci. A mogu ih definirati kao brzu gvatemalsku hranu dostupnu na svakom uglu, koja se proslavila u zadnjih 30-ak godina koliko postoji. Dio je to lokalne suvremene kulture koja se opire hamburgerima i pizzama. Stvar je popularna, ukusna i relativno jednostavna za pripremu, odlična za velike fešte i druženja.
Sastojci:
Pecivo po odabiru, najbolje duguljastog oblika
Guacamol
Punjenje – hrenovke, kobase, šunka, špek, salame, šnicli, prokuhani kupus, razni preljevi poput majoneze ili senfa.
Priprema:
Treba imati lijepa dugačka peciva. U originalu dolaze u raznim dužinama koje imaju svoja imena, pa se tako ono najduže pecivo (oko 35 cm) u Gvatemali zove „mega“. Bitno je da, kako radimo sve na roštilju, peciva idu uz rub da se malo tostiraju i postanu hrustava.
Dok se peciva tako griju, u sredini prepecite mesnati dio punjenja – hrenovke i/ili kobase (koje ste prije prokuhali), koji list špeka, šunkicu ili salame koje se mogu peći, a u Gvatemali je popularan i shuco sa šniclima na naglo. Bit je da se sve narezucka na sitnije komade i to dok se peče.
Kad ocijenite da se shuco može slagati, na vruće pecivo stavite sloj guacamola, na to svo isjeckano meso prema zahtjevu gosta, kuhano zelje (može biti i kiselo zelje ako je sezona), a na to prema izboru idu kechup, majoneza, senf…
Shuco mora biti bogat, mirisati na ugljen.
Moja tajna:
Dakle, kako je shuco započeo kao hot-dog na gvatemalski način, no cijela je stvar eskalirala do neslućenih razmjera, shvatite da je priča otvorena za sve vaše inovacije. Vaš shuco može biti opremljen nekim ljutišem, oplemenjen bilo kojom idejom za sastojke (nasjeckani kiseli krastavci, paradajz, mozarella…), ali znajte samo da je luk veliki no-no ovdje. Nemam pojma zašto.
Uglavnom, kako roštilj radi, imate vremena zadovoljiti glad većeg broja svojih gostiju. U Gvatemali se često skucosi rade na cesti, na posebnim kolicima-roštilju, pa ovo možda može biti ideja nekome da pokrene vlastiti biznis.